Rezime

Nikada u istoriji nismo doživeli tako brz rast broja ljudi koji koriste novo tehnološko sredstvo kao što je bio slučaj sa ChatGPT alatom koji se bazira na veštačkoj inteligenciji. Kao društvo, nismo bili spremni za takav brzi razvoj, što postavlja brojna pitanja kao što su: koliko poslova ćemo izgubiti, da li će veštačka inteligencija uništiti nas, šta će se desiti sa obrazovanjem i kako će izgledati zdravstvo u budućnosti? Tehnologija je suštinski neutralna i ne treba da se plašimo novih tehnoloških rešenja. Ljudi koriste tehnologiju i odlučuju da li će je koristiti za dobro ili zlo. Nažalost, kao društvo, nismo se prilagodili brzim promenama koje su se dogodile u poslednjih pedeset godina, što je dovelo do globalne krize. Iz iskustva rada sa osobama sa invaliditetom, rešenje leži u razvijanju empatije - razumevanju problema sa kojima se drugi suočavaju u svakodnevnom životu. Ako možemo da razumemo druge, možemo pronaći rešenja za probleme kao što su globalno zagrevanje, opadanje nataliteta, gubitak poslova usled novih tehnoloških rešenja, podrška rastućem broju starijih osoba i nasilje na svim nivoima. Strah od veštačke inteligencije se ne može rešiti tako što ćemo deci u osnovnoj školi predavati o neuronskim mrežama i dubokom učenju, već tako što ćemo ih učiti empatiji od predškolskog uzrasta. Nisu nam potrebni veštački inteligentni alati koji su empatični. Oni moraju biti racionalni, bez emocija, jer bi, kada bi imali emocije, mogli doneti štetne odluke u određenim emocionalnim stanjima, baš kao i ljudi. Kada je Kasparov izgubio od programa za igranje šaha predložio je da se igra “napredni šah, u kojem šahisti i softverski programi zajedno igraju protiv drugih igrača i softverskih programa za igranje šaha. Pobednički su bili timovi koji su najbolje iskoristili mogućnosti softverskih programa. Isto važi i za veštačku inteligenciju. U budućnosti ćemo u svim oblastima sarađivati sa alatima veštačke inteligencije. Verujem da ćemo uskoro na svojim pametnim telefonima imati ikonu koja će pozivati našeg digitalnog agenta da nam pomogne u profesionalnom radu, praćenju zdravlja i pronalaženju rešenja za probleme s kojima se suočavamo. Takav agent će pružiti ogromnu pomoć osobama s invaliditetom, ukoliko oslobodimo svoje empatijske potencijale.

Ključne reči: Empatija, veštačka inteligencija, osobe sa invaliditetom

Zahvalnica projektu: “Ovaj rad je delimično podržan od strane Erasnus+ programa Europske komisije u okviru Granta 622846-EPP-1-2020-1-HR-SPO-SCP i Granta S.N.A.T.C.H projekt broj 101090652”

Biografija

Dr. Stanko Blatnik je istraživač na IPAK institutu za simboličku analizu i razvoj informacijskih tehnologija u Velenju, Slovenija.

Diplomirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistrirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, a doktorirao iz oblasti teorijske fizike elementarnih čestica na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Zagrebu. Od 1967. do 1985. godine predavao je više predmeta na Univerzitetu u Tuzli. Bio je dekan tehnološkog fakulteta i prorektor univerziteta. Od 1985. do 1992. godine bio je član upravnog odbora odgovoran za razvoj i tehnologiju kompanije Gorenje Procesna oprema u Velenju. Od 1992. do 2000. godine bio je vođa istraživačko-razvojne jedinice u kompaniji Inova IR. 2000. godine osnovao je u Velenju institut IPAK, gde je aktivan istraživač. Aktivno se bavio teorijskom fizikom, računarstvom i podrškom osobama s invaliditetom. Autor i koautor je više članaka koji pokrivaju teme iz tih oblasti. Od 2000. do 2004. godine bio je gostujući predavač na West Valley koledžu u Silicijskoj dolini, gde je predavao XML, SVG i veb dizajn i objavio dve knjige XML Content and Data i Design Concepts with Code. Učestvovao je i pripremao projekte u okviru programa Eureka, PHARE, Programa celoživotnog učenja, Interrega i Erasmus+. Vlasnik je 17 patenata koje je stekao od Ureda za intelektualnu svojinu Republike Slovenije. Njegov glavni interes je kako koristiti digitalnu tehnologiju u obrazovanju, zdravstvu i podršci starijima i osobama s invaliditetom.

Rezime

Fragilni X sindrom (FXS) je neurorazvojni poremećaj i najčešći monogenski uzrok nasledne intelektualne zaostalosti i poremećaja autističnog spektra (PAS). FXS nastaje kao posledica mutacije i metilacije gena Fragile X Messenger Ribonucleoprotein 1 (FMR1) koji se nalazi na dugom kraku X hromozoma. Normalni opseg CGG trinukleotidnih ponovaka u FMR1 genu je 5 – 44, i on kodira Fragile X Messenger Ribonucleoprotein 1 protein (FMRP). FMRP ima niz funkcija, od kojih su mnoge ključne za neurološki razvoj i funkciju. Međutim, potpuna mutacija i metilacija FMR1 gena uzrokuju odsustvo kodirajućeg proteina u FXS. Procenjuje se da je učestalost FXS 1 na 4.000 muškaraca i 1 na 8.000 žena. Klinička prezentacija FXS-a se razlikuje po polu. Muškarci su, po pravilu, više pogođeni, dok žene imaju tendenciju da imaju manje ozbiljnu kliničku sliku zbog kompenzatorne uloge zdravog X hromozoma. Generalno, FXS se manifestuje kao niz neurobihejvioralnih poremećaja. Pored PAS i intelektualne zaostalosti, kod dece sa FXS se obično uočava poremećaj pažnje i učenja, hiperaktivnost, anksioznost, agresivno ponašanje i poremećaj spavanja, a rane intervencije mogu da poboljšaju mnoge simptome povezane sa FXS. Tokom ranog detinjstva, fizičke i razvojne karakteristike FXS postaju očiglednije. Kašnjenje u motoričkom, govornom i jezičkom razvoju i simptomi povezani sa PAS su tipični za decu uzrasta od 3 do 4 godine. Zdravstveni radnici često nisu upoznati sa kliničkom slikom i dijagnostikom FXS. Genetsko testiranje za FXS je dostupno i genetski testovi su jednostavni za upotrebu, dostupni i vrlo precizni. Međutim, još uvek nema odobrene ciljane farmakološke terapije za FXS, a terapija se fokusira na simptomatsku. Rane nefarmakološke intervencije u kombinaciji sa farmakoterapijom i ciljanim tretmanima u cilju modulacije poremećaja na nivou moždanih signalnih puteva su u osnovi lečenja FXS. Sve u svemu, rana dijagnoza i intervencije su fundamentalne za postizanje optimalnih kliničkih ishoda u FXS.

Ključne reči: Fragilni X sindrom, mutacije FMR1gena, nasledna intelektualna zaostalost, poremećaji autističnog spektra

Zahvalnica projektu: Naučno istraživanje je podržano od strane Fonda za Nauku Republike Srbije, Program IDEA #GRANT № 7673781, “Polyphenols as potential targeted treatments in Drosophila melanogaster model of fragile X syndrome”, POLYFRAX_Drosophila.

Biografija

Prof.dr Dragana Protić je vanredni profesor farmakologije i kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Institutu za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju. Zaposlena je i kao klinički farmakolog u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju u Beogradu.

Doktorske studije iz oblasti Molekularne medicine i zdravstvenu specijalizaciju iz Kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završila je 2013. Njen istraživački portfolio je uglavnom fokusiran na translaciona istraživanja. Shodno tome, stekla je dragoceno znanje, veštine i stavove u istraživanju, obrazovanju i medicinskoj praksi. Poslednjih nekoliko godina provela je dragoceno vreme kao gostujući naučnik na Medicinskom fakultetu Džons Hopkins Univerziteta i Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu. Ove edukativne posete su unapredile njeno znanje i veštine u oblasti Fragilnog X. Od 2016. godine, zahvaljujući njenim zalaganjima, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je uspostavio čvršću saradnju sa američkim institucijama u oblasti fragilnog X. Zahvaljujući svim naporima, prvi Centar za fragilni X u Jugoistočnoj Evropi je osnovan u Beogradu. Osnovala je Društvo za fragilni X - Balkan. Bila je glavni organizator međunarodne konferencije o autizmu i poremećajima povezanim sa fragilnim X koja je održana u Beogradu 2019. godine. Konferencija je u Srbiju dovela svetski priznate stručnjake iz ove oblasti koji su podelili znanja sa profesionalcima iz Srbije i drugih evropskih zemalja i koji su se tada sastali sa pacijentima sa FXS i njihovim porodicama. Konačno, ona je rukovodilac nekoliko istraživačkih studija koje se bave proučavanjem fragilnog X. Osnovala je laboratoriju za pretklinička istraživanja farmakoloških efekata prirodnih supstanci na Drosophila modelu fragilnog X (više informacija na: www.polyfrax.com and https://conductscience.com/dragana-protic/).

Rezime

Pametna, prilagodljiva i inkluzivna rešenja mogu pomoći u poboljšanju i podršci nezavisnom životu, bez obzira na godine, pol, invaliditet, kulturne razlike i lične izbore. Holistički pristup koji optimizuje društveno i fizičko okruženje, podržan digitalnim alatima i uslugama, omogućava pružanje bolje zdravstvene i socijalne zaštite, promovišući ne samo samostalan život, već i jednakost i aktivno učešće u društvu. Ovaj pristup prati liniju Ujedinjenih nacija, sa ciljevima održivog razvoja, u kojima se navodi da održivo okruženje za sve uzraste predstavlja osnovu za obezbeđivanje bolje budućnosti za celokupno stanovništvo i rešavanje rastućih problema starenja stanovništva. Izazovi različitih sektora, kao što su IKT, građevinska industrija i urbanizam, zdravstvo i socijalna zaštita, kao i građani i njihove zajednice su međusobno povezani. Odgovaranje na ove izazove će podstaći svest i podršku za stvaranje i implementaciju pametnog, zdravog i inkluzivnog okruženja za sadašnje i buduće generacije koje im omogućava da uče, rastu, rade, druže se i uživaju u zdravom životu, imajući koristi od upotrebe digitalnih inovacija, pristupačnih rešenja i prilagodljivih modela podrške. Zajednica je fizički, društveni i kulturni ekosistem najbliži ljudima, izgrađen na odnosima poverenja, deljenja, solidarnosti i prisnosti, gde ljudi pronalaze društvene, kulturne i identitetske reference, druže se i žive svoj svakodnevni život. Objektivni uslovi životne sredine (zagađenje, pristupačnost, mobilnost, bezbednost, udobnost) utiču na kvalitet života i blagostanje. Stoga, NET4Age-Friendli ima za cilj da razvije međunarodni ekosistem zasnovan na mreži istraživača i zainteresovanih strana koji omogućava praksu i primenu Smart Healthy Age-Friendly okruženja (SHAFE). Primarna svrha je da se dopre do svake COST zemlje radi širenja svesti i razvoja koncepta SHAFE. Negujemo akcije koje promovišu saradnju između tehnoloških i digitalnih inovacija, arhitekture, urbanog planiranja, društvenih istraživanja i nauka o zdravlju. Te aktivosti su usmerene na osmišljavanje i simuliranje zajednica zasnovanih na mogućnosti svakog od navedenih sektora da promovišu egzistencijalno dostojanstvo svih osoba, bez obzira na njihovu starost, pol, zdravstvene, socijalne, obrazovne, ekonomske, kulturne i identitetske uslove, kao i nivoe razvijenosti regiona u kome žive.

Ključne reči: pametna okruženja, zdrava okruženja, okruženja prilagođena godinama, mreža istraživača i stejkholdera.

Zahvalnica projektu: "Ovaj rad je delimično podržan od strane COST Action CA19136: International Interdisciplinary Network on Smart Healthy Age-friendly Environments". COST (European Cooperation in Science and Technology) je agencija za finansiranje istraživačkih i inovacionih mreža. Osnovana od strane Evropske unije."

Biografija

Prof. dr Ivan Čorbev je redovni profesor i šef Odseka za softversko inženjerstvo na Univerzitetu Sv. Ćirila i Metodija u Skoplju, Fakultetu za računarske nauke i inženjerstvo. Radio je 7 godina u dva mandata kao dekan fakulteta sa 4000 studenata i 100 zaposlenih. On je član Upravnog odbora u Biznis akceleratoru UKIM koji predstavlja najvećeg akcionara - Univerzitet Svetog Ćirila i Metodija u Skoplju (UKIM). Radi kao IT konsultant i IKT stručnjak kako u javnom sektoru tako i u industriji.

Njegova glavna interesovanja i aktivnosti su softversko inženjerstvo, mašinsko učenje, ERP sistemi, studentski informacioni sistemi, sistemi za upravljanje učenjem, asistivne tehnologije, eZdravstvo. Objavio je više od 100 istraživačkih radova iz oblasti mašinskog učenja, medicinskog data mining-a, telemedicine, asistivnih tehnologija, softverskog inženjerstva, heurističkih optimizacionih algoritama, kombinatorne optimizacije, itd. Bio je učesnik ili koordinator 20 međunarodnih i nacionalnih istraživačkih projekata finansiranih od strane TEMPUS, FP6, H2020, Erazmus, COST, Horizon Europe. Više od dve decenije razvija i upravlja digitalnim platformama i informacionim sistemima. Radi u domenu asistivnih tehnologija više od jedne decenije, bavi se istraživanjem i razvojem u oblasti kućnog praćenja, detekcije pada, prepoznavanja govora, pametnih kuća, 3D štampanja za zdravstvo, pametnih uređaja, praćenja zdravlja, ozbiljnih igara za učenje, data science-a u zdravstvu i srodnim domenima, javne politike itd.

On je senior član IEEE udruženja.

Rezime

Interfejs mozak-računar (BCI) tehnologije pružaju direktnu vezu između ljudskog mozga i mašine i mogu poslužiti kao korisnički interfejs za kontrolu pomoćnih uređaja. One mogu omogućiti osobama sa teškim motoričkim oštećenjima da kontrolišu asistivne uređaje samo uz mentalne strategije, čak i kada je prisutan potpuni nedostatak rezidualnih motoričkih funkcija. BCI mogu da pomognu korisnicima sa teškim invaliditetom u više domena, ali pretežno u obnavljanju i zameni oštećenih funkcija kao što su: komunikacija i upravljanje uz pomoć BCI, potpomognuta upotreba digitalnih tehnologija, kontrola pametne kuće, potpomognuta mobilnost i vraćanje sposobnosti hvatanja i manipulacije. Primeri takvih primena su mislima kontrolisani speleri i virtuelni meniji, kontrola invalidskih kolica, kognitivno upravljanje spoljašnjim aktivnim ortozama ili električnom stimulacijom za obnavljanje pokreta i kontrola asistivnih robotskih uređaja. BCI tehnologije takođe imaju za cilj da poboljšaju oštećene funkcije, posebno u kontekstu rehabilitacije nakon moždanog udara, gde su ovakvi sistemi u kombinaciji sa standardnim asistivnim tehnologijama postigli vrhunske rezultate. Brzi razvoj metoda i algoritama mašinskog učenja i veštačke inteligencije omogućio je preciznije dekodiranje obrazaca moždane aktivnosti povezanih sa različitim motoričkim i kognitivnim procesima. Međutim, ograničenja BCI su i dalje niska brzina prenosa informacija, odnosno brzina rada sistema i broja komandi. Za rešavanje ovih ograničenja, pojavili su se hibridni BCI, koji kombinuju neuralne signale i druge tipove kontrole kao što su očni pokreti i elektromiografija, kako bi se u potpunosti iskoristila rezidualna voljna motorička aktivnost korisnika za poboljšanje lakoće upravljanja sistemom i performansi. Novi trendovi u BCI uvode pasivne sisteme koji prate korisnikova kognitivna stanja i napore kao što su radno opterećenje ili pažnja. Novi razvoj takođe ide u pravcu invazivnih sistema i moždanih implantata za dobijanje tačnijih i stabilnijih snimaka moždanih signala. Ključne reči: BCI, asistivne tehnologije, biomedicinsko inženjerstvo, neurotehnologije

Zahvalnica projektu: Ovaj rad je podržao projekat HYBIS Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru programa za izvrsne projekte mladih istraživača (PROMIS), br. 6066223 i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (broj ugovora: 451-03-68/2022-14/200103).

Biografija

dr Andrej Savić, viši naučni saradnik, završio je diplomske, master i doktorske akademske studije na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beograd 2008., 2010. i 2014. godine na studijskim modulima Fizička elektronika, Biomedicinski i ekološki inženjering i Upravljanje sistemima i obrada signala, respektivno. Angažovan je kao predavač na Doktorskim studijama pri Univerzitetu u Beogradu na na dva studijska programa (Biomedicinsko inženjerstvo i tehnologije i Inteligentni sistemi). Učestvovao je kao istraživač na sledećim nacionalni i međunarodnim naučnim projektima: FP7-ICT-2007-224051 projekat TREMOR (“An ambulatory BCI-driven tremor suppression system based on functional electrical stimulation”), projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, 175016 (“Efekti asistivnih sistema u neurorehabilitaciji: oporavak senzorno-motornih funkcija”), COST Action TD1006 (“European Network on Robotics for NeuroRehabilitation”), "Effects of physical activity on brain ageing", (finansiranje: Juho Vainio Foundation, Helsinki Finska), "REMAP - Restore motor function in ALS through robotic arm exoskeleton and brain computer interface ", (finansiranje: Innovation Fund Denmark), "NEUROMOD: device for closed-loop stimulation during sleep for improvement of memory consolidation", (finansiranje: ELKARTEK programme of the Basque Government), i sledećim projektima Fatronik-TECNALIA fondacije: "FESAPP: Functional Electrical Stimulation Applications", "ELCODE: Smart Active Transdermal Patches for Drug Administration", "ARMASSIST: Low-cost assistive robot for at home rehabilitation of upper limbs in people with neuromuscular disability", "MIGRAINE: System for migraine suppression based on closed-loop electrical stimulation". . Bio je glavni istraživač projekta PROMIS Fonda za nauku Republike Srbije za izvrsne ideje mladih istraživača. Koautor je više od 80 naučnih publikacija u recenziranim časopisima, knjigama i konferencijama. Recenzent je više međunarodnih naučnih časopisa.

Rezime

Razvojni poremećaji su stanja povezana sa teškoćama u funkcionisanju u nekom od sledećih razvojnih domena: fizičkom/motoričkom, intelektualnom/kognitivnom, emocionalno-bihevioralnom, govorno-jezičkom, komunikacionom i adaptivnom. Ova stanja nastaju tokom razvojnog perioda i mogu uticati na svakodnevno funkcionisanje, kako deteta, tako i njegove porodice, ali i drugih osoba iz njegovog okruženja. Klinički posmatrano deca sa razvojnim govorno-jezičkim smetnjama čine veoma heterogenu grupu. Ipak, u literaturi, kao i u praksi, uglavnom se govori o govorno-jezičkim smetnjama koja nastaju kao posledica nekog primarnog poremećaja kao što su intelektualna ometenost, cerebralna patologija, poremećaj iz spektra autizma, a sa druge strane postoje govorno-jezičke smetnje koje se ne mogu objasniti, niti pripisati prethodno navedenim poremećajima, takozvani specifični govorno-jezički poremećaji. Cilj ovog rada je da se na osnovu praktičnog iskustva ukaže na neke od teškoća sa kojima se logoped nosi u svom radu, kao i na izazove koje mu nameće savremeno društvo. Iako se logopedija poslednje dve decenije menjala i razvijala, ipak nedostaci u praksi su još uvek veliki, a jedan od njih je nedovoljan broj, do skoro potpuno nepostojanje standardizovanih dijagnostičkih testova. Sa druge strane, pored uobičajenih govornih poremećaja, poput dislalije, poremećaja fluentnosti govora, odnosno mucanja i jezičkih poremećaja, poput razvojne disfazije, razvojne disleksije, sve veći broj dece ima teškoće u socijalnom jeziku. Poremećaj socijalne komunikacije se nalazi na raskrsnici izmeću govorno-jezičkih poremećaja i poremećaja koji su nelingvističke prirode sa uplivom i drugih faktora, najčešće socijalnih (porodica, vrtić, škola...). Samim tim logoped, pored rada sa detetom, sve više radi i sa roditeljima. Naročito se pokazuje potreba saradnje logopeda i škole koju dete pohađa. Sve to ukazuje na potrebu osnaživanja postojećih i razvoja dodatnih strategija i kompetencija u logopedskom radu.

Ključne reči: govorno-jezički poremećaji, logopedija, praksa

Biografija

Doc. dr Gordana Čolić je zaposlena na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljskom fakultetu u Prizrenu sa privremenim sedištem u Leposaviću, i na Visokoj školi socijalnog rada u Beogradu. Njen naučno-istraživački interes, kao i praktični rad, jesu iz oblasti smetnji govora, jezika, komunikacije i specifičnih smetnji učenja.

Ona je diplomirala na Univerzitetu u Beogradu, Defektološkom fakultetu u Beogradu, odseku Logopedija, 2000. godine. Magistrirala je I doktorirala na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, odsek Logopedija. Bila je zaposlena od 2001. do 2016. godine na Univerzitetu u Beogradu, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, na Katedri za logopediju kao asistentpripravnik i asistent za užu naučnu oblast Poremećaji jezika. U zvanje docenta izabrana je 2022. godine na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Učiteljskom fakultetu u Prizrenu – Leposaviću, za užu naučnu oblast Specijalna pedagogija.

Do sada je objavila radove iz oblasti govorno-jezičkih poremećaja. Jedan je od autora u izradi Registra dece sa smetnjama u razvoju u populaciji Srbije. Bila je angažovana kao član u organizacionim i programskim odborima naučnih skupova. Bila je učesnik u naučnom projektu COST Action IS1406: Enhancing children's oral language skills across Europe and beyond – A collaboration focusing on interventions for children with difficulties learning their first language. Supported by European Science Foundation COSTOffice od 2015. do 2018. godine. Bila je mentor u izradi više master radova, kao i član komisija za izradu master radova iz oblasti logopedije. Član je predsedništva Srpske logopedske asocijacije.

Rezime

Još od vremena prvih računara ljudi su razmišljali o tome kako da iskoriste njihovu snagu da na što efikasniji način obrađuju tekst. Oblast obrade prirodnih jezika (OPJ) nastala je iz jednog takvog pitanja: Da li kompjuter može da nam pomogne da prevedemo tekst s jednog jezika na drugi? Ono što je izgledalo kao skoro nemoguća misija sredinom prošlog veka sada je postalo naša stvarnost. Ne samo da možemo da automatski prevodimo sa stranog jezika, već i da slušamo automatsko čitanje teksta, razgovaramo sa AI konverzacijskim agentom upotrebom glasa ili kroz tekst, dobijemo automatske sižee dugačkih i kompleksnih članaka, i dođemo do zaključaka na osnovu hiljade dokumenata koje pritom ne moramo čak ni da otvorimo. Prve aplikacije OPJ nastale su zahvaljujući ogromnom ljudskom trudu - izradi pravila, rečnika i baza znanja, i učenjem algoritama mašinskog učenja na šta da obrate pažnju u tekstu. S usponom veštačkih neuralnih mreža i napretkom algoritama dubokog učenja, računari sada u velikoj meri mogu sami da uče iz teksta, pri čemu je naša uloga postala da obezbedimo tačne i nepristrasne informacije. Osim ubrzavanja načina na koji pristupamo informacijama, ove aplikacije su imale značajan uticaj i na ljude sa poteškoćama u pristupanju tekstu. Iako do napretka u ovoj oblasti dolazi kroz potrebu da se postignu sve bolji naučni rezultati, aplikacije OPJ prolaze pravi test tek u susretu sa realnim životnim izazovima kakav je ovaj. OPJ je po svojoj prirodi multidisciplinarna oblast, i do još značajnijih napredaka u dostupnosti teksta za sve može doći samo udruženim naporom naučnika i radnika u oblasti lingvistike, računarstva, medicine i defektologije. U ovoj prezentaciji ću dati pregled nekih od najproduktivnijih podoblasti OPJ i njihovih primena u svakodnevnom životu, s osvrtom na dostupnost teksta.

Ključne reči: obrada prirodnih jezika, dostupnost teksta, automatska obrada teksta

Biografija

Dr Bojana Bašaragin radi kao stariji istraživač u Istraživačko-razvojnom institutu za veštačku inteligenciju Srbije u grupi za komunikaciju između čoveka i računara. Doktorirala je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na temi automatske obrade sintakse srpskog jezika, u okviru oblasti računarske lingvistike. Njeni najznačajniji doprinosi u ovoj oblasti ogledaju se u pravljenju i ažuriranju jezičkih resursa za srpski jezik, počevši od srpskog dela WordNeta, rečnika sinonima, jednojezičnih i paralelnih korpusa pa do plitkih parsera i formalnih gramatika za automatsku obradu srpskog jezika. U okviru Instituta njeni projekti su u domenu primene jezičkih tehnologija u zdravstvu i industriji, s fokusom na jezičke modele. Zainteresovana je za temu digitalne jezičke ravnopravnosti za jezike s nedovoljno resursa. Učestvovala je u međunarodnim projektima izrade paralelizovanog srpsko-francuskog korpusa (Constitution de corpus oraux et écrits i Constitution du corpus parallèle français-serbe) i projektu Horizon2020 INCISIVE, koji se bavi unapređenjem dijagnostike raka pluća na osnovu veštačke inteligencije i snimaka pluća. Bila je deo IC1207 COST akcije PARSEME, u okviru koje se bavila parsiranjem u srpskom jeziku, a trenutno je deo CA21167 COST akcije UNIDIVE, kao deo grupe koja se bavi kvantifikovanjem i promovisanjem različitosti u jezičkim alatima i resursima. Dr Bašaragin je osnivački član Društva za jezičke resurse i tehnologije (JeRTeh) i koosnivač centra MOMO ‒ multidisciplinarnog centra za unapređenje obrazovanja.